Deo zbornika Uvod u svet programiranja

Imenovanje promenljivih

Email Twitter LinkedIn Facebook Google

Imenovanje promenljivih veoma je važno za razumljivost programa i sve je važnije što je program duži. Imena promenljivih i funkcija (pa i datoteka) treba da sugerišu njihovu ulogu i tako olakšaju razumevanje programa.

Imenovanje globalnih promenljivih

Globalne promenljive, strukture i funkcije treba da imaju opisna imena, potencijalno sačinjena od više reči. U kamiljoj notaciji (popularnoj među Java i C++ programerima), imena od više reči zapisuju se tako što svaka nova reč (sem eventualno prve) počinje velikim slovom, na primer, brojKlijenata. U notaciji sa podvlakama (popularnoj među C programerima), sve reči imena se pišu malim slovima a reči su razdvojene podvlakama, na primer, broj_klijenata.

Imena makroa i konstanti pišu se obično svim velikim slovima, a imena globalnih promenljivih počinju velikim slovom.

Imenovanje lokalnih promenljivih

Lokalne promenljive, a posebno promenljive koje se koriste kao brojači u petljama treba da imaju kratka i jednostavna, a često najbolje, jednoslovna imena – jer se razumljivost lakše postiže sažetošću. Imena za brojače u petljama su često i, j, k, za pokazivače p i q, a za niske s i t. Preporuka je i da se lokalne promenljive deklarišu što kasnije u okviru funkcije i u okviru bloka u kojem se koriste (a ne u okviru nekog šireg bloka).

Jedan, delimično šaljiv, savet za imenovanje (i globalnih i lokalnih) promenljivih kaže da broj karaktera u imenu promenljive treba da zavisi od broja linija njenog dosega i to tako da bude proporcionalan logaritmu broja linija njenog dosega.

Imenovanje funkcija

Za promenljive i funkcije nije dobro koristiti generička imena kao rezultat, izracunaj(), uradi() i slično, već sugestivnija, kao što su, na primer, kamata, izracunaj_kamatu(), odstampaj_izvestaj_o_kamati().

Imena funkcija dobro je da budu bazirana na glagolima, na primer, izracunaj_kamatu(), umesto kamata() i get_time() umesto time(). Za funkcije koje vraćaju istinitosnu vrednost, ime treba da jasno sugeriše u kom slučaju se vraća vrednost tačno, na primer, bolje je ime is_prime() nego check_prime().

Prefiks na osnovu tipa

Mnoge promenljive označavaju neki broj entiteta (na primer, broj klijenata, broj studenata, broj artikala) i za njih se može usvojiti konvencija po kojoj imena imaju isti prefiks ili sufiks (na primer, br_studenata ili num_students. U ovom smislu, znatno dalje ide mađarska notacija. Postoje zapravo dve varijante mađarske notacije: sistemska i aplikacijska. U sistemskoj mađarskoj notaciji ime promenljive počinje uvek slovom ili slovima koja odgovaraju njenom tipu, na primer, uBrojKlijenata može da bude promenljiva tipa unsigned int.

Ideja je da se na ovaj način tip promenljive vidi na svakom mestu gde se ona koristi (pa ne mora da se proverava njena deklaracija). U aplikacijskoj mađarskoj notaciji, ime promenljive se kreira na osnovu njene uloge u programu, a ne na osnovu tipa. Na primer, imena promenljivih mogu da počinju sa rw i col i označavaju poziciju kurzora u dokumentu. Jedan par takvih promenljivih mogu da budu, na primer, rwOutputWindow i colOutputWindow. Ove dve promenljive su istog tipa, ali nema smisla vrednost jedne pridružiti drugoj i to sugerišu izabrani prefiksi (te se lako mogu primetiti neka pogrešna izračunavanja).

Mađarska notacija (posebno „sistemska“) ima mnogo kritičara (uključujući Torvaldsa) koji smatraju da je informacija o tipovima ionako poznata kompilatoru a da dodatni prefiksi više zbunjuju programera nego što mu pomažu.

Maternji vs. engleski jezik

I programeri kojima to nije maternji jezik, iako to nije zahtev projekta, često imenuju promenljive i funkcije na osnovu reči engleskog jezika. To je posledica istorijskih razloga i dominacije engleskog jezika u programerskoj praksi, kao i samih ključnih reči skoro svih programskih jezika (koje su na engleskom). Prihvatljivo je (ako nije zahtev projekta drugačiji) imenovanje i na maternjem jeziku i na engleskom jeziku — jedino je neprihvatljivo mešanje ta dva.

Imenovanje na bazi engleskog i komentari na engleskom mogu biti pogodni ukoliko postoji i najmanja mogućnost da se izvorni program koristi u drugim zemljama, ili od strane drugih timova, ili da se učini javno dostupnim i slično.

Test razumljivosti

Kvalitet imenovanja promenljivih i funkcija može se „testirati“ na sledeći zanimljiv način: ako se kôd može pročitati preko telefona tako da ga sagovornik na drugoj strani razume, onda je imenovanje dobro.

Izvor: Predrag Janičić i Filip Marić, PROGRAMIRANJE 2, Osnove programiranja kroz programski jezik C, Matematički fakultet, Beograd, 2017.