Deo zbornika Učimo Javascript

Kratka istorija Javascripta

Email Twitter LinkedIn Facebook Google

Na početku, web je bio samo niz naučnih publikacija u obliku statičkih HTML dokumenata, povezanih linkovima.

Kako je rasla popularnost weba, tako su administratori stranica (ujedno i njihovi tvorci), hteli korisničku interakciju. Nastale su dve opcije – Java apleti i LiveScript, koji je osmislio Brendan Eich u kompaniji Netscape 1995. godine, a koji je kasnije uveden u pregledač Netscape 2.0 pod nazivom JavaScript.

Java apleti nisu masovno prihvaćeni, ali JavaScript jeste. Zajednica je prihvatila mogućnost upotrebe kratkih kodova koji su ugrađeni u HTML stranice. Zatim je konkurentski proizvođač Microsoft objavio pregledač Internet Explorer 3.0 sa JScript jezikom, koji je bio obrnuta inženjerska verzija JavaScripta sa nekim IE funkcijama. Na kraju, uložen je trud da se standardizuju različite implementacije jezika i tako je nastao ECMAScript. Evropska asocijacija proizvođača računara (ECMA) je kreirala standard ECMA-262, u kome su opisani osnovni delovi JavaScript programskog jezika.

JavaScript sadrži dva glavna dela:

  • ECMAScript standard: srž jezika – promenljive, funkcije, petlje i tako dalje. Nije povezan sa pregledačem i može se koristiti u drugim okruženjima.

  • Objektni model dokumenta (DOM) - Obezbeđuje načine za korišćenje HTML i XML dokumenata.

Moderni JS

U današnje vreme možete da koristite JavaScript za:

  • razvoj moćnih web aplikacija. Zahvaljujući dodacima kao što su keš memorija aplikacije, klijentska memorija i baze podataka, programiranje pregledača postaje sve moćnije.

  • razvoj mobilnih aplikacija. Možete da kreirate aplikacije za iPhone, Android i druge uređaje pomoću alata PhoneGap ili Titanium. React Native predstavlja novi način za razvoj prirodnih iOS i Android aplikacija pomoću JavaScripta.

  • razvoj desktop aplikacija za sve platforme (Linux, Mac, Windows) pomoću Electrona. Electron je korišten za izradu nekih najpopularnijih desktop aplikacija, kao što su Slack, Atom i Visual Studio Code.

  • pisanje skripti za desktop aplikacije, kao što su Photoshop i After Effects.

  • pisanje skripti za komandnu liniju i automatizaciju rada na računaru.

  • za programiranje pametnih kuća, robota i mnoge druge namene.

JavaScript je rođen unutar web stranica, ali je danas sveprisutan. Kompanije koje razvijaju pregledače se utrkuju u kreiranju najbržih JavaScript virtuelnih mašina, čime se otvaraju vrata još moćnijoj upotrebi JavaScripta u novim oblastima, kao što su obrada slika, audio i video zapisa, razvoj igara i 3D.