Deo zbornika Uvod u web

Kratka istorija weba

Email Twitter LinkedIn Facebook Google

Na početku je web bio samo niz naučnih publikacija u obliku statičkih HTML dokumenata koji su bili povezani hiperlinkovima. Verovali ili ne, tada nije postojao način da se slike postave na stranicu.

HTML 1: Nastanak web stranica

HTML je nastao kada je Tim Berners-Lee izabrao mali skup oznaka iz SGML jezika, koji je korišćen na CERN-u za formatiranje dokumenata. Softver koji je ovo znao da protumači nazvan je HTML pregledač.

Prva verzija, označena sa HTML 1, pojavila se 1991. godine. Ova verzija je bila prilično “siromašna”. Na primer, nije se mogao definisati željeni font stranice, pozadinska boja, kreirati tabele, forme, itd.

HTML 2: Vladavina tabela

Već 1993. godine nastaje HTML 2. U ovoj verziji pojavile su se „primitivne“ forme (neka polja su mogla da se kreiraju, ali nije moglo da se vrši slanje), mogla je da se podesi pozadinska boja ili slika, i da se kreiraju tabele. Ako ste se sredinom 1990—tih godina bavili web dizajnom, sećate se da je tada dizajn bio zasnovan na tabelama, i nalazio se unutar sadržaja.

Napredak koji je kreiran za te dve godine, od verzije HTML 1, smatrao se vrlo velikim.

HTML 3.2: Nastanak Javascripta

U naredne dve godine (1995-1996.), pojavljuje se HTML 3.2. Interesantno je da ne postoji verzija HTML 3, kao posledica toga što World Wide Web Consortium - W3C nije na vreme dobio zahtev za standardizaciju. U ovoj verziji podržan je rad sa stilovima (prvi oblik CSS-a) i povećan broj atributa kojima se lakše uređuje stranica.

Rad sa iframe-ovima zvanično nije bio podržan, iako su ga tadašnji pregledači već podržavali. Sa druge strane, CSS 1 je bio podržan u standardu ali ne i u pregledačima.

U tom periodu se razvija klijentski skriptni jezik JavaScript.

HTML 4: Razdvajanje briga i razvoj CSS-a

U toku 1997. godine, zvanično se pojavljuje HTML 4. Ova verzija je imala vrlo dobre karakteristike, jer je realizovana sa dosta promena i poboljšanja u odnosu na ranije verzije, pa je uz svoje manje modifikacije trajala do 2009. godine.

Ključna stvar je što je stilizovanje izmešteno u CSS. Kaskadni stilovi (Cascading Style Sheets) predstavljeni su kao način razdvajanja dizajna od sadržaja. U ovom periodu se standardizuje CSS 2. Bilo je potrebno dosta vremena da web dizajneri prihvate novi svet dizajna zasnovan na CSS-u, ali su pojedini sajtovi, kao CSS Zen Garden, u prvoj deceniji 2000-ih utrli put, prikazujući šta se sve može postići. Od verzije 2.1, koja je tada bila aktuelna, CSS je postao uobičajeni način definisanja prezentacionog razmeštaja stranice.

Paralelno sa tim pojavljuje se i XHTML 1.0 kojim se omogućava razmena i prikaz podataka iz XML-a. Razvija se DOM i DOM 2 čime se omogućava interakcija sa objektima u HTML-u , XHTML-u i XML dokumentima. Dodatna novina je što se objektima u DOM-u počinje pristupati korišćenjem metoda.

U ovom vrlo produktivnom periodu, 2003. godine, pojavljuje se i Web 2.0, a već 2005. godine i AJAX. Sve ove tehnologije kreiraju dinamički i interaktivni web kakvim ga danas poznajemo.

HTML 5: Nastanak prilagodljivog dizajna

Periodu od 12 godina, koliko je HTML 4 bio u upotrebi, morao je doći kraj obzirom na popularnost weba i sve veće korisničke zahteve. Tako se 2009. godine pojavljuje HTML 5 i CSS 3, koji se smatraju revolucijom u smislu uvedenih promena i načina rada. HTML5 je izbacio suvišnu sintaksu i uveo mnoge korisne semantičke elemente kao što su: <header>, <footer>, <nav>, <article>, <section>, <canvas>

Termin prilagodljivi web dizajn je smislio Ethan Marcotte. U svom članku iz 2010. godine, Marcotte je ujedinio tri postojeće tehnike (fleksibilan grid razmeštaj, fleksibilne slike i medija upite) u jedan jedinstveni pristup i nazvao ga prilagodljivi web dizajn.

Gotovo istovremeno, oko 2011. godine je počela da se pojavljuje verzija CSS3.

Izvori