Već puno puta smo čuli da je IT najzdravija srpska industrija, da su tu najveće plate, da su programeri elita i slično. Ajde sad da pogledamo situaciju iz ugla radnika.

Programer u Srbiji je visoko kvalifikovani najamni radnik sa platom većom od proseka.

Propaganda IT industrije

IT industrija je veoma moćna, u njoj se obrće mnogo para. IT industriji trenutno fali kvalifikovanih radnika. Zato se ulažu veliki napori u propagandu koja predstavlja programere kao ljude koji rade kada i koliko žele, imaju para, uživaju.

Glavni deo u toj propagandi igraju sumnjive ankete o prosečnoj plati programera u Srbji, koje tvrde da ona iznosi 1225€ pa čak i 210 hiljada dinara.

Postoji čitava klasa regrutera, odnosa sa javnošću, ljudskih resursa, menadžera i ostalih koji pumpaju tu priču (znate ono, izazovan posao, dinamično okruženje, tabu plate).

Situacija je slična kao u doba zlatne groznice, kada je industrija u zamahu obećavala med i mleko onima koji postanu rudari u Kaliforniji.

Prosečna programerska plata

Problem je što nema zvaničnih statistika, pa su manipulacije ovakve vrste moguće. Ono što vam mogu reći da od mnoštva programera koje poznajem, samo retki imaju platu preko 1500 eura, dok znam na desetine omladinaca, uključujući i diplomirane inženjere, koji rade za 400-500 eura mesečno. Ne znam koliki je prosek, ali ovo je realnost.

Mnogi moji prijatelji raznih zanimanja (komercijalisti, frizeri, električari, švalje…) imaju značajno veću platu od programerske.

IT firme, sa svoje strane, rade sve da sakriju stvarno stanje od svojih zaposlenih. U mnogim firmama potpisuješ ugovor da ne smeš pričati o visini plate sa kolegama. Umesto toga, IT firme će penetrirati u život zaposlenih, organizovati team building, izlete i vikend druženja (često o trošku zaposlenih), kako bi kvazi-međuljudskim vezama vezali radnike za firmu.

Što se tiče povišice, ona se uglavnom događa kada promenite kompaniju.

Ogroman pritisak

Svakodnevni pritisak nije samo subjektivan osećaj - to je objektivno poslovanje IT firmi.

Mnoge IT firme u Srbiji su zapravo agencije za izdavanje najamnih radnika - plaćaju programere u Srbiji po 500-800 eura mesečno, a izdaju ih strancima višestruko skuplje (recimo 2000-3000 eura mesečno). Problem nastaje kad im to nije dovoljno, pa jednog istog radnika iznajme dvojici ili trojici stranih kupaca istovremeno.

Ako se ikada nađete u toj situaciji, ne samo što ćete morati da ispunjavate dvostruku radnu normu (svaki od naručilaca će s pravom očekivati da posao bude urađen), već ćete biti primorani da svakodnevno lažete o svojim aktivnostima i napretku.

Stres i osećaj krivice su samo neke od ozbiljnih posledica vašu psihu.

Prekovremeni rad

Postoje firme za fiksnim i sa fleksibilnim radnim vremenom. Kod fiksnog radnog vremena situacija je jasna, i tu nema mnogo prostora za manipulisanje.

Sa druge strane, u firmama sa tzv. fleksibilnim radnim vremenom, svi rade prekovremeno. Niko na to, naravno, nije primoran, ali se planski stvara takva atmosfera da niko posle 8 sati rada ne ide kući. Taj prekovremeni rad je, doduše, plaćen, ali se i rashodi drastično povećavaju. Veoma lako možete doći u situaciju da na poslu dnevno trošite na hranu onoliko koliko biste kod kuće trošili na nedeljnom nivou. Da ne govorim o svim drugim vrstama zamislivih i nezamislivih rashoda, poput joge ili korektivne gimnastike, kojom otklanjamo razorne posledice programiranja po kičmu.

Morate učiti nakon posla

Neprestano usavršavanje je sjajna stvar, kada je dobrovoljno. U IT sektoru, “kada nova tehnologija počne da se valja, ili si deo valjka ili si deo druma”, kao što reče neki mudrac. Dakle, da biste ostali u igri, nije dovoljno ući, morate neprestano trčati.

Jedino je pitanje gde ćete učiti nove tehnologije: na poslu ili kući? U nekim firmama dozvoljavaju praćenje tutorijala na radnom mestu, dok drugde nemate vremena ni da proverite poštu. Nove tehnologije morate učiti uveče nakon posla, što vam dodatno oduzima vreme u korist firme.

Zdravstvene posledice

Rudari, pardon programeri, su vrlo potrošna roba. Već nakon manje od decenije intenzivnog rada, kod mnogih nastaju nepovratne zdravstvene posledice, poput gibitka vida i problema sa kičmom.

Retko ćete po IT firmama videti stare programere. Ili su u međuvremenu avanzovali (odmakli se od monitora) ili su izbačeni iz stroja.

Neviđanje dece

Mnoge koleginice i kolege iz IT sektora ne viđaju previše često svoju decu. Ne zato što su loši roditelji, već zato što projekat kasni, zato što su rokovi probijeni, zato što su u firmi ostali do osam sati uveče, a mala deca već spavaju kada stignu kući.

Pošto nikada ne mogu izvoditi decu iz škole ili vrtića, obično je rešenje da plate dadilju (ili bebi siterku). Tako ostaju i bez dobrog dela para, i bez vremena koje bi proveli sa decom.

Ko naređuje?

IT firme u Srbiji većinom obavljaju vanjske usluge (outsourcing) za naručioce iz inostranstva. Znamo da uvek naređuje onaj ko ima pare, a u praksi su to uglavnom državljani zapadnih zemalja.

Kako god okrenete, vama kao radniku će uglavnom naređivati stranci. U stranim firmama oni su jednostavno vlasnici, a u domaćim firmama oni su tzv. klijenti, koji svakodnevno nadziru vaš rad i čije zadatke izvršavate.

Klijenti u IT žargonu su više neka vrsta spoljašnjih šefova, neko klasične mušterije.

Za kraj

Za kraj, treba pomenuti i dobre strane: ima posla, prijavljeni ste, plata je veća od proseka.

Cilj ovog teksta nije da vas obeshrabri, već da jasno znate šta vas čeka. Tekst sam pisao na osnovu sopstvenog iskustva i svedočanstava ljudi koje dobro poznajem. Ako radite u IT indutriji, i ne pronalazite se u tekstu, onda definitivno imate sreće u izboru firme.

Ako i dalje mislite da je programiranje dobra ideja, prijavite se za kurseve koje držim!